Dobrodosli na blog Domacinstvo dragi prijatelji!

Moje ime je Jovana Radovanovic – Antonopoulos. Rodjena sam 08.09.1984. u Krusevcu. Nadam se da cete uzivati u druzenju sa mnom.

Vec dugo vremena pokusavam da se odlucim na ovaj korak i konacno sam se u to upustila. Moja interesovanja su raznovrsna. Volim da sticem nova iskustva. Bas zbog toga je i bilo tesko otvaranje ovakve stranice. Ne umem i ne zelim da se ogranicim na jednu temu. Nikad nisam umela. Pisacu ovde o svemu onome sto sam u zivotu dozivela i o svemu sto moze nekome od vas da koristi.

Ranije sam se odusevljavala ljudima koji su znali sta zele da budu u zivotu. Od najranijeg detinjstva oni su znali sta hoce. ”’Bicu apotekar, uciteljica, lekar, advokat!”, govorili su oni. Sto god da su govorili, verovatno su i ostvarili. Ja sam cutala. Ne zato sto nisam htela ni jedno od tih zanimanja. Bilo me je strah da izaberem jedno zanimanje a da nikad u zivotu ne osetim kako je biti nesto drugo. Uvek me je sve zanimalo. Sve osim matematike i sporta. Tako da o ovim temama ne umem da pisem.

Rodjena sam u dobroj i postenoj porodici. Svi smo ziveli slozno i dobro. Svi zajedno u dvosobnom stanu. Mama, tata, baka, deda i ja. Iz tog stana nikad se nije cuo ni poviseni glas. Jako smo se lepo slagali. Za takvu vrstu suzivota i zadruge potrebno je puno strpljenja i ljubavi.

Deda je bio postovan covek i imao puno prijatelja. Radio je u policiji i svi njegovi prijatelji bili su ljudi vredni poznavanja. Bio je mnogo lep covek, visok i imao je tamnu kosu ( koju ja nisam poznavala, ja ga poznajem po sedoj kosi) i najlepse plave oci koje sam ikad videla. Vodio me je svuda sa sobom. Voleo je da resava ukrstene reci. Bio je fantastican fotograf. Na mnogim takmicenjima osvojio je nagrade. Ucio me je mnogim detektivskim stvarima i moja masta je rasla. Umeo je lepo da crta i jos uvek se mnogi njegovi crtezi nalaze po fusnotama knjga koje je voleo da cita. Kad god je neka skola urucivala diplome, zvali su njega i molili da napise penkalom krasnopisom imena onih kojima ce biti urucene. Voleo je da cuti i tako nas je i napustio. Tiho i nenametljivo otisao je u vecnost 1997. Nikad na senku nije coveku stao. Nikome zla pomislio ni ucinio. Ostavio primer za nas koje smo ostali.

Moja baka je bila domacica. Ona prava. Ona koja cuva kucu i porodicu. Ona koja se ne zali. Bila je lepa i dobra. Zelene oci koje gledaju pravo u dusu. Ona i deda su imali samo jedno dete. Moju majku a potom i mene. Sve sto je moja baka radila bilo je da doprinese porodici. Umela je da kuva bolje od najboljih kuvara. Sve joj je bilo protkano ljubavlju. Nije bilo hrane koju nije znala da zgotovi. Umela je i da plete i da veze i sve rucne radove drzala je u malom prstu. Ona me je naucila skoro sve sto je znala. Umela je da da savet kad je to potrebno ili da cuti kad je za to vreme. Jednim pogledom znala je svaki moj problem bez potrebe da bilo sta kazem i uvek me podrzavala. Njene nezne, tople ruke koje su mesile hleb i pretvarale nas stan u udoban dom otisle su Gospodu jedan dan pred Preobrazenje 2018. Kazu da se svi hriscani mole Bogu da im kraj bude nepostidan i da daju dobar odgovor na Sudu. Kazu da pravednici i prijatelji Boziji umiru pred velike praznike. Kazu da dobri ljudi umiru u miru. Ja se molim da je to zaista tako. Umrla je u snu i izgledala je kao da spava. Mama i ja obukle smo joj najlepse odelo. Imala je blag osmeh na licu. Otisla je bez najave, kao ugasena sveca, odjednom, bez zbogom. Bolno mi nedostaje.

Moja mama nasledila je dedine divne plave oci. Izgledom uopste ne podseca na moju baku. Sva je na oca. Takav joj je i karakter. Visoka, plave kose i tanka u struku, kao da je sisla sa naslovne strane nekog svetskog zurnala. Sta god da obuce lepo joj stoji. Nikad je nisu zanimala misljenja drugih ljudi. Sama je diktirala modu. U mladosti bila balerina. Verujem da nije bilo muske glave koja se za njom okrenula nije. A ona nedodirljiva, iskri nezemaljskom lepotom i zivi u svom svetu. Cutljive prirode. Dobra. Samodovoljna. Iskren prijatelj. Retko se ljuti ali kad se naljuti onda njene oci sevnu onako plave pa ti beri kozu na siljak ako te dohvati. Mnogo mrzi da je diraju po kosi. Voli zivotinje i hrani ih. Ja mislim da ni jedna zivotinja u njenom okruzenju nije ostala gladna. Svima pruza milost. Pravicna, vredna i radna. Udala se za mog tatu i iz tog braka ima samo jedno dete a to sam ja. Svu svoju paznju oduvek je posvetila samo meni. Otkako smo ostali sami ona je preuzela na sebe jaram duznosti. Doruckovi, ruckovi, vecere pa u nedogled sudova. Vec godinama sprema hranu i cuva svog svekra i svekrvu (babu i dedu po ocu). Hvala joj na svemu sto je cinila i sto cini za sve nas. Oduvek je bila moj uzor i stub koji drzi moju licnost uspravno. Moralnost i osecanje pravde prenela je na sve oko sebe. Cvrsta, ponosita i neverovatno hrabra. Moj ugaoni kamen.

Tata je uvek puno radio. Taj jaram je preuzeo na sebe kako bi mama imala vise vremena da se posveti mom obrazovanju. Hvala mu na zrtvi koju je podneo a i dalje podnosi kako bi nasa porodica funkcionisala. Moj tata je dobar covek. Njegove oci su zelene. U mladosti se mnogo vise smejao. Vodio nas na sladoled. Isli smo na more. Kadgod je odlazio sluzbeno u inostranstvo uvek mi je kupovao poklone. U poslednje vreme izgleda umorno. Mislim da je tome doprineo stalni napor oko izdrzavanja naseg domacinstva. Svi znamo kakav je vihor vremena protutnjao preko nasih ledja. Ratovi, sankcije i bombardovanja odnela su svoju cenu. On je uvek radio i zaradjivao. Nikad nam nista zafalilo nije. Nema kraja zaslugama ovom divnom pokrovitelju naseg porodicnog zivota.

Svog muza sam upoznala preko interneta davne 2008. godine. Sreli smo se nakon godinu dana dopisivanja. Sreli smo se i zavoleli se. Vencali se sledece godine i otad smo nerazdvojni. Jedna dusa u dva tela. Ali to je prica za neko drugo vreme.

Drago mi je sto smo se upoznali. Moje ime je Jovana. Ja sam mesavina svih ovih divnih ljudi, moralnih gromada i primera milosti. Postavili su predamnom jako visoke standarde. Ja sam nista u poredjenju sa njima. Da ih dostignem trebalo bi mi bar tri zivota. Blago meni sto ih imam. Blago meni sto mogu da podelim ove price sa vama. Blago svima nama sto takvi ljudi hodaju i zive medju nama. Da nije njih takvih Sunce bi se davno ugasilo. Ne bi imalo potrebe da obasjava zverinjak.

Da, volimo svoje bliznje! Da, medju njima ima andjela!

Da, postujmo svoje roditelje da dugo pozivimo na zemlji!

Moje ime je Jovana. Drago mi je sto smo se upoznali.